bȕbnuti
bȕbnuti svrš. 〈prez. -nēm, pril. pr. -ūvši, prid. trp. bȕbnūt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| bubnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | bubnem |
| 2. | bubneš |
| 3. | bubne |
| množina | |
| 1. | bubnemo |
| 2. | bubnete |
| 3. | bubnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | bubnut ću |
| 2. | bubnut ćeš |
| 3. | bubnut će |
| množina | |
| 1. | bubnut ćemo |
| 2. | bubnut ćete |
| 3. | bubnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | bubnuh |
| 2. | bubnu |
| 3. | bubnu |
| množina | |
| 1. | bubnusmo |
| 2. | bubnuste |
| 3. | bubnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | bubnuo sam |
| 2. | bubnuo si |
| 3. | bubnuo je |
| množina | |
| 1. | bubnuli smo |
| 2. | bubnuli ste |
| 3. | bubnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam bubnuo |
| 2. | bio si bubnuo |
| 3. | bio je bubnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo bubnuli |
| 2. | bili ste bubnuli |
| 3. | bili su bubnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | bubni |
| množina | |
| 1. | bubnimo |
| 2. | bubnite |
| glagolski prilog prošli | |
| bubnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| bubnuo, bubnula, bubnulo | |
| bubnuli, bubnule, bubnula | |
Definicija
| 1. | a. udariti (koga) b. zabiti se, zaletjeti se, naletjeti (u što) |
| 2. | žarg. izreći glupost [bubnuti i ostati živ izreći glupost i ne shvatiti da se radi o gluposti, usp. bubati (3)] |
Etimologija
✧ vidi bȕb
