klȉcati
klȉcati (, komu) nesvrš. 〈prez. -čēm, pril. sad. -čūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| klicati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kličem |
| 2. | kličeš |
| 3. | kliče |
| množina | |
| 1. | kličemo |
| 2. | kličete |
| 3. | kliču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | klicat ću |
| 2. | klicat ćeš |
| 3. | klicat će |
| množina | |
| 1. | klicat ćemo |
| 2. | klicat ćete |
| 3. | klicat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | klicah |
| 2. | klicaše |
| 3. | klicaše |
| množina | |
| 1. | klicasmo |
| 2. | klicaste |
| 3. | klicahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | klicao sam |
| 2. | klicao si |
| 3. | klicao je |
| množina | |
| 1. | klicali smo |
| 2. | klicali ste |
| 3. | klicali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam klicao |
| 2. | bio si klicao |
| 3. | bio je klicao |
| množina | |
| 1. | bili smo klicali |
| 2. | bili ste klicali |
| 3. | bili su klicali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kliči |
| množina | |
| 1. | kličimo |
| 2. | kličite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kličući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| klicao, klicala, klicalo | |
| klicali, klicale, klicala | |
Definicija
| 1. | veselo uzvikivati, usklicima davati oduška svojoj radosti |
| 2. | usklicima koga bodriti, podržavati |
Etimologija
✧ vidi klȉk
