kompenzírati
kompenzírati (što) dv. 〈prez. kompènzīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, prid. trp. kompènzīrān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kompenzirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kompenziram |
| 2. | kompenziraš |
| 3. | kompenzira |
| množina | |
| 1. | kompenziramo |
| 2. | kompenzirate |
| 3. | kompenziraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kompenzirat ću |
| 2. | kompenzirat ćeš |
| 3. | kompenzirat će |
| množina | |
| 1. | kompenzirat ćemo |
| 2. | kompenzirat ćete |
| 3. | kompenzirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | kompenzirah |
| 2. | kompenziraše |
| 3. | kompenziraše |
| množina | |
| 1. | kompenzirasmo |
| 2. | kompenziraste |
| 3. | kompenzirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | kompenzirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kompenzirao sam |
| 2. | kompenzirao si |
| 3. | kompenzirao je |
| množina | |
| 1. | kompenzirali smo |
| 2. | kompenzirali ste |
| 3. | kompenzirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kompenzirao |
| 2. | bio si kompenzirao |
| 3. | bio je kompenzirao |
| množina | |
| 1. | bili smo kompenzirali |
| 2. | bili ste kompenzirali |
| 3. | bili su kompenzirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kompenziraj |
| množina | |
| 1. | kompenzirajmo |
| 2. | kompenzirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| kompenzirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| kompenziravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kompenzirao, kompenzirala, kompenziralo | |
| kompenzirali, kompenzirale, kompenzirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| kompenziran, kompenzirana, kompenzirano | |
| kompenzirani, kompenzirane, kompenzirana | |
Definicija
nadoknaditi/nadoknađivati što čime drugim, (u)činiti kompenzaciju, usp. kompenzacija
Etimologija
✧ njem. kompensieren ← lat. compensare: izjednačiti
