konformírati
konformírati (se, s čim) dv. 〈prez. konfòrmīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. āvši, prid. trp. konfòrmīrān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| konformirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | konformiram |
| 2. | konformiraš |
| 3. | konformira |
| množina | |
| 1. | konformiramo |
| 2. | konformirate |
| 3. | konformiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | konformirat ću |
| 2. | konformirat ćeš |
| 3. | konformirat će |
| množina | |
| 1. | konformirat ćemo |
| 2. | konformirat ćete |
| 3. | konformirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | konformirah |
| 2. | konformiraše |
| 3. | konformiraše |
| množina | |
| 1. | konformirasmo |
| 2. | konformiraste |
| 3. | konformirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | konformirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | konformirao sam |
| 2. | konformirao si |
| 3. | konformirao je |
| množina | |
| 1. | konformirali smo |
| 2. | konformirali ste |
| 3. | konformirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam konformirao |
| 2. | bio si konformirao |
| 3. | bio je konformirao |
| množina | |
| 1. | bili smo konformirali |
| 2. | bili ste konformirali |
| 3. | bili su konformirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | konformiraj |
| množina | |
| 1. | konformirajmo |
| 2. | konformirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| konformirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| konformiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| konformirao, konformirala, konformiralo | |
| konformirali, konformirale, konformirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| konformiran, konformirana, konformirano | |
| konformirani, konformirane, konformirana | |
Definicija
prilagoditi/prilagođavati, uskladiti/usklađivati; postupiti/postupati suglasno
Etimologija
✧ vidi kònfōrman
