krivùdati
krivùdati () nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūćī, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| krivudati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | krivudam |
| 2. | krivudaš |
| 3. | krivuda |
| množina | |
| 1. | krivudamo |
| 2. | krivudate |
| 3. | krivudaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | krivudat ću |
| 2. | krivudat ćeš |
| 3. | krivudat će |
| množina | |
| 1. | krivudat ćemo |
| 2. | krivudat ćete |
| 3. | krivudat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | krivudah |
| 2. | krivudaše |
| 3. | krivudaše |
| množina | |
| 1. | krivudasmo |
| 2. | krivudaste |
| 3. | krivudahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | krivudao sam |
| 2. | krivudao si |
| 3. | krivudao je |
| množina | |
| 1. | krivudali smo |
| 2. | krivudali ste |
| 3. | krivudali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam krivudao |
| 2. | bio si krivudao |
| 3. | bio je krivudao |
| množina | |
| 1. | bili smo krivudali |
| 2. | bili ste krivudali |
| 3. | bili su krivudali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | krivudaj |
| množina | |
| 1. | krivudajmo |
| 2. | krivudajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| krivudajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| krivudao, krivudala, krivudalo | |
| krivudali, krivudale, krivudala | |
Definicija
| 1. | kretati se lijevo-desno, amo-tamo, bez oštrih zaokreta ili lomova [rijeka krivuda] |
| 2. | pren. zaobilaziti, izbjegavati što; krivuljati |
Etimologija
✧ vidi krȋv
