kȕcnuti
kȕcnuti (, o što, kome, čemu, se) svrš. 〈prez. kȕcnēm, pril. pr. -ūvši, imp. kȕcni, prid. rad. kȕcnuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| kucnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | kucnem |
| 2. | kucneš |
| 3. | kucne |
| množina | |
| 1. | kucnemo |
| 2. | kucnete |
| 3. | kucnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | kucnut ću |
| 2. | kucnut ćeš |
| 3. | kucnut će |
| množina | |
| 1. | kucnut ćemo |
| 2. | kucnut ćete |
| 3. | kucnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | kucnuh |
| 2. | kucnu |
| 3. | kucnu |
| množina | |
| 1. | kucnusmo |
| 2. | kucnuste |
| 3. | kucnuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | kucnuo sam |
| 2. | kucnuo si |
| 3. | kucnuo je |
| množina | |
| 1. | kucnuli smo |
| 2. | kucnuli ste |
| 3. | kucnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam kucnuo |
| 2. | bio si kucnuo |
| 3. | bio je kucnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo kucnuli |
| 2. | bili ste kucnuli |
| 3. | bili su kucnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | kucni |
| množina | |
| 1. | kucnimo |
| 2. | kucnite |
| glagolski prilog prošli | |
| kucnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| kucnuo, kucnula, kucnulo | |
| kucnuli, kucnule, kucnula | |
Definicija
lako udariti, izazvati takav zvuk [kucnuti se čašama]
Frazeologija
⃟ da kucnem o drvo u zavisnoj rečenici označuje želju da se nastavi ono što se spominje u glavnoj (ob. se kucne srednjim prstom);
kucnuti se nazdraviti sa čašama u ruci;
kucnuo je posljednji čas nema više odgađanja
kucnuti se nazdraviti sa čašama u ruci;
kucnuo je posljednji čas nema više odgađanja
Etimologija
✧ vidi kȕc
