kùnīć
kùnīć m (mužjak kúnac, ženka kùnica) 〈G kuníća〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | kunić |
| G | kunića |
| D | kuniću |
| A | kunića |
| V | kuniću |
| L | kuniću |
| I | kunićem |
| množina | |
| N | kunići |
| G | kunića |
| D | kunićima |
| A | kuniće |
| V | kunići |
| L | kunićima |
| I | kunićima |
Definicija
zool. divlji i pitomi glodavac (Cuniculus cuniculus), sličan zecu
Sintagma
∆ pokusni kunić (dosl. i pren.) onaj na kojem se što isprobava, ispituje
Onomastika
♦ pr. (nadimačko): Kúnac (700, Sinj, sred. Dalmacija)
Etimologija
✧ mlet. conìo, conièto, tal. coniglio ← lat. cuniculus
