apstrahírati
apstrahírati (što, koga) dv. 〈prez. apstràhīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, prid. trp. apstràhīrān, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| apstrahirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | apstrahiram |
| 2. | apstrahiraš |
| 3. | apstrahira |
| množina | |
| 1. | apstrahiramo |
| 2. | apstrahirate |
| 3. | apstrahiraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | apstrahirat ću |
| 2. | apstrahirat ćeš |
| 3. | apstrahirat će |
| množina | |
| 1. | apstrahirat ćemo |
| 2. | apstrahirat ćete |
| 3. | apstrahirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | apstrahirah |
| 2. | apstrahiraše |
| 3. | apstrahiraše |
| množina | |
| 1. | apstrahirasmo |
| 2. | apstrahiraste |
| 3. | apstrahirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | apstrahirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | apstrahirao sam |
| 2. | apstrahirao si |
| 3. | apstrahirao je |
| množina | |
| 1. | apstrahirali smo |
| 2. | apstrahirali ste |
| 3. | apstrahirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam apstrahirao |
| 2. | bio si apstrahirao |
| 3. | bio je apstrahirao |
| množina | |
| 1. | bili smo apstrahirali |
| 2. | bili ste apstrahirali |
| 3. | bili su apstrahirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | apstrahiraj |
| množina | |
| 1. | apstrahirajmo |
| 2. | apstrahirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| apstrahirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| apstrahiravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| apstrahirao, apstrahirala, apstrahiralo | |
| apstrahirali, apstrahirale, apstrahirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| apstrahiran, apstrahirana, apstrahirano | |
| apstrahirani, apstrahirane, apstrahirana | |
Definicija
| 1. | a. (o)dijeliti od čega, izuzeti/izuzimati (ob. za pojmove) b. razmisliti/razmišljati apstraktno ili apstrahirajući što (pojmove i sl.) od čega drugoga; generalizirati, opr. konkretizirati |
| 2. | (u)činiti apstrakt; sažeti/sažimati |
Etimologija
✧ vidi apstràkcija
