pògrabiti
pògrabiti svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. rad. pògrabio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pograbiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pograbim |
| 2. | pograbiš |
| 3. | pograbi |
| množina | |
| 1. | pograbimo |
| 2. | pograbite |
| 3. | pograbe |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pograbit ću |
| 2. | pograbit ćeš |
| 3. | pograbit će |
| množina | |
| 1. | pograbit ćemo |
| 2. | pograbit ćete |
| 3. | pograbit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pograbih |
| 2. | pograbi |
| 3. | pograbi |
| množina | |
| 1. | pograbismo |
| 2. | pograbiste |
| 3. | pograbiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pograbio sam |
| 2. | pograbio si |
| 3. | pograbio je |
| množina | |
| 1. | pograbili smo |
| 2. | pograbili ste |
| 3. | pograbili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pograbio |
| 2. | bio si pograbio |
| 3. | bio je pograbio |
| množina | |
| 1. | bili smo pograbili |
| 2. | bili ste pograbili |
| 3. | bili su pograbili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pograbi |
| množina | |
| 1. | pograbimo |
| 2. | pograbite |
| glagolski prilog prošli | |
| pograbivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pograbio, pograbila, pograbilo | |
| pograbili, pograbile, pograbila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pograbljen, pograbljena, pograbljeno | |
| pograbljeni, pograbljene, pograbljena | |
Definicija
| 1. | (se) a. uhvatiti se uzajamno, otimati se o što b. pren. početi međusobnu svađu ili tučnjavu |
| 2. | (koga, što) zgrabiti |
Etimologija
✧ po- + v. grabiti
