pògaziti
pògaziti (što) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pògažen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pogaziti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pogazim |
| 2. | pogaziš |
| 3. | pogazi |
| množina | |
| 1. | pogazimo |
| 2. | pogazite |
| 3. | pogaze |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pogazit ću |
| 2. | pogazit ćeš |
| 3. | pogazit će |
| množina | |
| 1. | pogazit ćemo |
| 2. | pogazit ćete |
| 3. | pogazit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pogazih |
| 2. | pogazi |
| 3. | pogazi |
| množina | |
| 1. | pogazismo |
| 2. | pogaziste |
| 3. | pogaziše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pogazio sam |
| 2. | pogazio si |
| 3. | pogazio je |
| množina | |
| 1. | pogazili smo |
| 2. | pogazili ste |
| 3. | pogazili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pogazio |
| 2. | bio si pogazio |
| 3. | bio je pogazio |
| množina | |
| 1. | bili smo pogazili |
| 2. | bili ste pogazili |
| 3. | bili su pogazili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pogazi |
| množina | |
| 1. | pogazimo |
| 2. | pogazite |
| glagolski prilog prošli | |
| pogazivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pogazio, pogazila, pogazilo | |
| pogazili, pogazile, pogazila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pogažen, pogažena, pogaženo | |
| pogaženi, pogažene, pogažena | |
Definicija
| 1. | sve redom gaziti [pogaziti travu] |
| 2. | pren. prekršiti [pogaziti riječ; pogaziti obećanje; pogaziti pravila] |
