pòmicati
pòmicati (koga, što se) nesvrš. 〈prez. pòmičēm, pril. sad. pòmičūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pomicati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pomičem |
| 2. | pomičeš |
| 3. | pomiče |
| množina | |
| 1. | pomičemo |
| 2. | pomičete |
| 3. | pomiču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pomicat ću |
| 2. | pomicat ćeš |
| 3. | pomicat će |
| množina | |
| 1. | pomicat ćemo |
| 2. | pomicat ćete |
| 3. | pomicat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pomicah |
| 2. | pomicaše |
| 3. | pomicaše |
| množina | |
| 1. | pomicasmo |
| 2. | pomicaste |
| 3. | pomicahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pomicao sam |
| 2. | pomicao si |
| 3. | pomicao je |
| množina | |
| 1. | pomicali smo |
| 2. | pomicali ste |
| 3. | pomicali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pomicao |
| 2. | bio si pomicao |
| 3. | bio je pomicao |
| množina | |
| 1. | bili smo pomicali |
| 2. | bili ste pomicali |
| 3. | bili su pomicali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pomiči |
| množina | |
| 1. | pomičimo |
| 2. | pomičite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pomičući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pomicao, pomicala, pomicalo | |
| pomicali, pomicale, pomicala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pomican, pomicana, pomicano | |
| pomicani, pomicane, pomicana | |
Definicija
lagano micati
Etimologija
✧ vidi pomàknuti
