poljúbiti
poljúbiti (koga, što) svrš. 〈prez. pòljūbīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòljūbljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| poljubiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | poljubim |
| 2. | poljubiš |
| 3. | poljubi |
| množina | |
| 1. | poljubimo |
| 2. | poljubite |
| 3. | poljube |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | poljubit ću |
| 2. | poljubit ćeš |
| 3. | poljubit će |
| množina | |
| 1. | poljubit ćemo |
| 2. | poljubit ćete |
| 3. | poljubit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | poljubih |
| 2. | poljubi |
| 3. | poljubi |
| množina | |
| 1. | poljubismo |
| 2. | poljubiste |
| 3. | poljubiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | poljubio sam |
| 2. | poljubio si |
| 3. | poljubio je |
| množina | |
| 1. | poljubili smo |
| 2. | poljubili ste |
| 3. | poljubili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam poljubio |
| 2. | bio si poljubio |
| 3. | bio je poljubio |
| množina | |
| 1. | bili smo poljubili |
| 2. | bili ste poljubili |
| 3. | bili su poljubili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | poljubi |
| množina | |
| 1. | poljubimo |
| 2. | poljubite |
| glagolski prilog prošli | |
| poljubivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| poljubio, poljubila, poljubilo | |
| poljubili, poljubile, poljubila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| poljubljen, poljubljena, poljubljeno | |
| poljubljeni, poljubljene, poljubljena | |
Definicija
dati poljubac; kušnuti, ljubnuti
Frazeologija
⃟ poljubi pa ostavi (u situaciji kad sugovornik ili tko prisutan nije zadovoljan, mnogo bira itd.) ako nećeš ne moraš; nemoj ako ti ne odgovara; hoćeš hoćeš, nećeš nećeš (što ti ja mogu);
poljubiti vrata žarg. doći, naići na zatvorena vrata (čijeg stana i sl.), biti prisiljen vratiti se odakle se došlo
poljubiti vrata žarg. doći, naići na zatvorena vrata (čijeg stana i sl.), biti prisiljen vratiti se odakle se došlo
Etimologija
✧ po- + v. ljubiti
