pójam
pójam m 〈G -jma, N mn -jmovi, G -jmōvā〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | pojam |
| G | pojma |
| D | pojmu |
| A | pojam |
| V | pojme |
| L | pojmu |
| I | pojmom |
| množina | |
| N | pojmovi |
| G | pojmova |
| D | pojmovima |
| A | pojmove |
| V | pojmovi |
| L | pojmovima |
| I | pojmovima |
Definicija
| 1. | log. a. misaona sinteza bitnih, zajedničkih obilježja istovrsnih predmeta koja ima opseg i sadržaj b. element suda koji vrši funkciju subjekta ili predikata |
| 2. | razg. a. osnovno znanje o čemu b. mišljenje o komu ili čemu; predodžba |
Sintagma
∆ jasan pojam log. pojam kojem znamo opseg;
konkretan pojam log. pojam kojem je oblik udružen s nositeljem (npr. »mudrac«), opr. apstraktan pojam;
negativan pojam log. pojam koji predočuje odsutnost stvari ili neznanje, opr. pozitivan pojam;
opseg pojma log. skup predmeta koje pojam može predstaviti ili kojima se može pridijevati;
pozitivan pojam log. pojam koji predočuje stvar ili znanje, opr. negativan pojam;
sadržaj pojma log. skup bitnih oznaka koji čine definiciju i kvalitativnu stranu pojma
konkretan pojam log. pojam kojem je oblik udružen s nositeljem (npr. »mudrac«), opr. apstraktan pojam;
negativan pojam log. pojam koji predočuje odsutnost stvari ili neznanje, opr. pozitivan pojam;
opseg pojma log. skup predmeta koje pojam može predstaviti ili kojima se može pridijevati;
pozitivan pojam log. pojam koji predočuje stvar ili znanje, opr. negativan pojam;
sadržaj pojma log. skup bitnih oznaka koji čine definiciju i kvalitativnu stranu pojma
Frazeologija
⃟ nemati pojma ne znati ništa o čemu;
on je pojam za sebe on je poseban tip;
ubiti koga u pojam dokazati čije neznanje, onemogućiti koga u tome da djeluje (npr. da ustraje u svojem mišljenju), oneraspoložiti koga, zamoriti, proizvesti apatiju, potpuno razbiti čiju sposobnost djelovanja raznim sredstvima [ubio ga je u pojam odličnim dokazima; ubio ga u pojam onim dosadnim predavanjem]
on je pojam za sebe on je poseban tip;
ubiti koga u pojam dokazati čije neznanje, onemogućiti koga u tome da djeluje (npr. da ustraje u svojem mišljenju), oneraspoložiti koga, zamoriti, proizvesti apatiju, potpuno razbiti čiju sposobnost djelovanja raznim sredstvima [ubio ga je u pojam odličnim dokazima; ubio ga u pojam onim dosadnim predavanjem]
Etimologija
✧ vidi pòimati
