polòmiti
polòmiti (što) svrš. 〈prez. pòlomīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòlomljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| polomiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | polomim |
| 2. | polomiš |
| 3. | polomi |
| množina | |
| 1. | polomimo |
| 2. | polomite |
| 3. | polome |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | polomit ću |
| 2. | polomit ćeš |
| 3. | polomit će |
| množina | |
| 1. | polomit ćemo |
| 2. | polomit ćete |
| 3. | polomit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | polomih |
| 2. | polomi |
| 3. | polomi |
| množina | |
| 1. | polomismo |
| 2. | polomiste |
| 3. | polomiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | polomio sam |
| 2. | polomio si |
| 3. | polomio je |
| množina | |
| 1. | polomili smo |
| 2. | polomili ste |
| 3. | polomili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam polomio |
| 2. | bio si polomio |
| 3. | bio je polomio |
| množina | |
| 1. | bili smo polomili |
| 2. | bili ste polomili |
| 3. | bili su polomili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | polomi |
| množina | |
| 1. | polomimo |
| 2. | polomite |
| glagolski prilog prošli | |
| polomivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| polomio, polomila, polomilo | |
| polomili, polomile, polomila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| polomljen, polomljena, polomljeno | |
| polomljeni, polomljene, polomljena | |
Definicija
| 1. | (što) slomiti sve redom, usp. lomiti |
| 2. | (se) doživjeti nezgodu, teško stradati (na skijanju i sl.) |
