posŕnuti
posŕnuti () svrš. 〈prez. pòsṟnēm, pril. pr. -ūvši, imp. posŕni, prid. rad. posŕnuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| posrnuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | posrnem |
| 2. | posrneš |
| 3. | posrne |
| množina | |
| 1. | posrnemo |
| 2. | posrnete |
| 3. | posrnu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | posrnut ću |
| 2. | posrnut ćeš |
| 3. | posrnut će |
| množina | |
| 1. | posrnut ćemo |
| 2. | posrnut ćete |
| 3. | posrnut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | posrnuh / posrtoh |
| 2. | posrnu / posrte |
| 3. | posrnu / posrte |
| množina | |
| 1. | posrnusmo / posrtosmo |
| 2. | posrnuste / posrtoste |
| 3. | posrnuše / posrtoše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | posrnuo sam |
| 2. | posrnuo si |
| 3. | posrnuo je |
| množina | |
| 1. | posrnuli smo |
| 2. | posrnuli ste |
| 3. | posrnuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam posrnuo |
| 2. | bio si posrnuo |
| 3. | bio je posrnuo |
| množina | |
| 1. | bili smo posrnuli |
| 2. | bili ste posrnuli |
| 3. | bili su posrnuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | posrni |
| množina | |
| 1. | posrnimo |
| 2. | posrnite |
| glagolski prilog prošli | |
| posrnuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| posrnuo, posrnula, posrnulo | |
| posrnuli, posrnule, posrnula | |
Definicija
| 1. | v. posrtaj |
| 2. | pren. klonuti duhom, unazaditi se, za trenutak zastati u napredovanju |
| 3. | pren. propasti, iskvariti se [moralno posrnuti] |
Etimologija
✧ po- + v. srnuti
