posprémiti
posprémiti (što) svrš. 〈prez. pòsprēmīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. pòsprēmljen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pospremiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pospremim |
| 2. | pospremiš |
| 3. | pospremi |
| množina | |
| 1. | pospremimo |
| 2. | pospremite |
| 3. | pospreme |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pospremit ću |
| 2. | pospremit ćeš |
| 3. | pospremit će |
| množina | |
| 1. | pospremit ćemo |
| 2. | pospremit ćete |
| 3. | pospremit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pospremih |
| 2. | pospremi |
| 3. | pospremi |
| množina | |
| 1. | pospremismo |
| 2. | pospremiste |
| 3. | pospremiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pospremio sam |
| 2. | pospremio si |
| 3. | pospremio je |
| množina | |
| 1. | pospremili smo |
| 2. | pospremili ste |
| 3. | pospremili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pospremio |
| 2. | bio si pospremio |
| 3. | bio je pospremio |
| množina | |
| 1. | bili smo pospremili |
| 2. | bili ste pospremili |
| 3. | bili su pospremili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pospremi |
| množina | |
| 1. | pospremimo |
| 2. | pospremite |
| glagolski prilog prošli | |
| pospremivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pospremio, pospremila, pospremilo | |
| pospremili, pospremile, pospremila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pospremljen, pospremljena, pospremljeno | |
| pospremljeni, pospremljene, pospremljena | |
Etimologija
✧ vidi posprémati
