popríčati
popríčati () svrš. 〈prez. pòprīčām, pril. pr. -āvši, prid. rad. popríčao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| popričati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | popričam |
| 2. | popričaš |
| 3. | popriča |
| množina | |
| 1. | popričamo |
| 2. | popričate |
| 3. | popričaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | popričat ću |
| 2. | popričat ćeš |
| 3. | popričat će |
| množina | |
| 1. | popričat ćemo |
| 2. | popričat ćete |
| 3. | popričat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | popričah |
| 2. | popriča |
| 3. | popriča |
| množina | |
| 1. | popričasmo |
| 2. | popričaste |
| 3. | popričaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | popričao sam |
| 2. | popričao si |
| 3. | popričao je |
| množina | |
| 1. | popričali smo |
| 2. | popričali ste |
| 3. | popričali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam popričao |
| 2. | bio si popričao |
| 3. | bio je popričao |
| množina | |
| 1. | bili smo popričali |
| 2. | bili ste popričali |
| 3. | bili su popričali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | popričaj |
| množina | |
| 1. | popričajmo |
| 2. | popričajte |
| glagolski prilog prošli | |
| popričavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| popričao, popričala, popričalo | |
| popričali, popričale, popričala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| popričan, popričana, popričano | |
| popričani, popričane, popričana | |
Definicija
provesti neko vrijeme u pričanju, porazgovarati (ob. nevezano)
