požúriti
požúriti svrš. 〈prez. pòžūrīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. požúrio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| požuriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | požurim |
| 2. | požuriš |
| 3. | požuri |
| množina | |
| 1. | požurimo |
| 2. | požurite |
| 3. | požure |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | požurit ću |
| 2. | požurit ćeš |
| 3. | požurit će |
| množina | |
| 1. | požurit ćemo |
| 2. | požurit ćete |
| 3. | požurit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | požurih |
| 2. | požuri |
| 3. | požuri |
| množina | |
| 1. | požurismo |
| 2. | požuriste |
| 3. | požuriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | požurio sam |
| 2. | požurio si |
| 3. | požurio je |
| množina | |
| 1. | požurili smo |
| 2. | požurili ste |
| 3. | požurili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam požurio |
| 2. | bio si požurio |
| 3. | bio je požurio |
| množina | |
| 1. | bili smo požurili |
| 2. | bili ste požurili |
| 3. | bili su požurili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | požuri |
| množina | |
| 1. | požurimo |
| 2. | požurite |
| glagolski prilog prošli | |
| požurivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| požurio, požurila, požurilo | |
| požurili, požurile, požurila | |
Definicija
| 1. | (koga) tražiti da bude brži, da udovolji obvezi u roku |
| 2. | (se) užurbati se |
Etimologija
✧ po- + v. žuriti se
