poučávati
poučávati (koga, što, čemu) nesvrš. 〈prez. poùčāvām, pril. sad. -ajūći, prid. trp. pòučāvān, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| poučavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | poučavam |
| 2. | poučavaš |
| 3. | poučava |
| množina | |
| 1. | poučavamo |
| 2. | poučavate |
| 3. | poučavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | poučavat ću |
| 2. | poučavat ćeš |
| 3. | poučavat će |
| množina | |
| 1. | poučavat ćemo |
| 2. | poučavat ćete |
| 3. | poučavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | poučavah |
| 2. | poučavaše |
| 3. | poučavaše |
| množina | |
| 1. | poučavasmo |
| 2. | poučavaste |
| 3. | poučavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | poučavao sam |
| 2. | poučavao si |
| 3. | poučavao je |
| množina | |
| 1. | poučavali smo |
| 2. | poučavali ste |
| 3. | poučavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam poučavao |
| 2. | bio si poučavao |
| 3. | bio je poučavao |
| množina | |
| 1. | bili smo poučavali |
| 2. | bili ste poučavali |
| 3. | bili su poučavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | poučavaj |
| množina | |
| 1. | poučavajmo |
| 2. | poučavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| poučavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| poučavao, poučavala, poučavalo | |
| poučavali, poučavale, poučavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| poučavan, poučavana, poučavano | |
| poučavani, poučavane, poučavana | |
Etimologija
✧ vidi poùčiti
