prìbaviti
prìbaviti (što) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. rad. prìbavljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pribaviti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pribavim |
| 2. | pribaviš |
| 3. | pribavi |
| množina | |
| 1. | pribavimo |
| 2. | pribavite |
| 3. | pribave |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pribavit ću |
| 2. | pribavit ćeš |
| 3. | pribavit će |
| množina | |
| 1. | pribavit ćemo |
| 2. | pribavit ćete |
| 3. | pribavit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pribavih |
| 2. | pribavi |
| 3. | pribavi |
| množina | |
| 1. | pribavismo |
| 2. | pribaviste |
| 3. | pribaviše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pribavio sam |
| 2. | pribavio si |
| 3. | pribavio je |
| množina | |
| 1. | pribavili smo |
| 2. | pribavili ste |
| 3. | pribavili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pribavio |
| 2. | bio si pribavio |
| 3. | bio je pribavio |
| množina | |
| 1. | bili smo pribavili |
| 2. | bili ste pribavili |
| 3. | bili su pribavili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pribavi |
| množina | |
| 1. | pribavimo |
| 2. | pribavite |
| glagolski prilog prošli | |
| pribavivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pribavio, pribavila, pribavilo | |
| pribavili, pribavile, pribavila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pribavljen, pribavljena, pribavljeno | |
| pribavljeni, pribavljene, pribavljena | |
Definicija
razg. doći u posjed čega; nabaviti, dobaviti, priskrbiti
Etimologija
✧ pri- + v. baviti se
