preoblíčiti
preoblíčiti (koga, što, se) svrš. 〈prez. preòblīčīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. preòblīčen〉,
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| preobličiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | preobličim |
| 2. | preobličiš |
| 3. | preobliči |
| množina | |
| 1. | preobličimo |
| 2. | preobličite |
| 3. | preobliče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | preobličit ću |
| 2. | preobličit ćeš |
| 3. | preobličit će |
| množina | |
| 1. | preobličit ćemo |
| 2. | preobličit ćete |
| 3. | preobličit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | preobličih |
| 2. | preobliči |
| 3. | preobliči |
| množina | |
| 1. | preobličismo |
| 2. | preobličiste |
| 3. | preobličiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | preobličio sam |
| 2. | preobličio si |
| 3. | preobličio je |
| množina | |
| 1. | preobličili smo |
| 2. | preobličili ste |
| 3. | preobličili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam preobličio |
| 2. | bio si preobličio |
| 3. | bio je preobličio |
| množina | |
| 1. | bili smo preobličili |
| 2. | bili ste preobličili |
| 3. | bili su preobličili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | preobliči |
| množina | |
| 1. | preobličimo |
| 2. | preobličite |
| glagolski prilog prošli | |
| preobličivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| preobličio, preobličila, preobličilo | |
| preobličili, preobličile, preobličila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| preobličen, preobličena, preobličeno | |
| preobličeni, preobličene, preobličena | |
Definicija
v. preoblikovati (se)
Etimologija
✧ vidi preòblikovati
