pljúštati
pljúštati () nesvrš. 〈prez. -štīm, pril. sad. -štēći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pljuštati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pljuštam |
| 2. | pljuštaš |
| 3. | pljušta |
| množina | |
| 1. | pljuštamo |
| 2. | pljuštate |
| 3. | pljuštaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pljuštat ću |
| 2. | pljuštat ćeš |
| 3. | pljuštat će |
| množina | |
| 1. | pljuštat ćemo |
| 2. | pljuštat ćete |
| 3. | pljuštat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pljuštah |
| 2. | pljuštaše |
| 3. | pljuštaše |
| množina | |
| 1. | pljuštasmo |
| 2. | pljuštaste |
| 3. | pljuštahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pljuštao sam |
| 2. | pljuštao si |
| 3. | pljuštao je |
| množina | |
| 1. | pljuštali smo |
| 2. | pljuštali ste |
| 3. | pljuštali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pljuštao |
| 2. | bio si pljuštao |
| 3. | bio je pljuštao |
| množina | |
| 1. | bili smo pljuštali |
| 2. | bili ste pljuštali |
| 3. | bili su pljuštali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pljuštaj |
| množina | |
| 1. | pljuštajmo |
| 2. | pljuštajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pljuštajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pljuštao, pljuštala, pljuštalo | |
| pljuštali, pljuštale, pljuštala | |
Definicija
| 1. | padati neprekidno i velikim intenzitetom (o kiši) |
| 2. | žarg. pritjecati, pojavljivati se u velikoj količini [pljušti novac, pljušte nove ideje] |
Etimologija
✧ vidi pljȕs
