plànuti
plànuti () svrš. 〈prez. plȁnēm, pril. pr. -ūvši, prid. rad. plànuo〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| planuti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | planem |
| 2. | planeš |
| 3. | plane |
| množina | |
| 1. | planemo |
| 2. | planete |
| 3. | planu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | planut ću |
| 2. | planut ćeš |
| 3. | planut će |
| množina | |
| 1. | planut ćemo |
| 2. | planut ćete |
| 3. | planut će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | planuh |
| 2. | planu |
| 3. | planu |
| množina | |
| 1. | planusmo |
| 2. | planuste |
| 3. | planuše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | planuo sam |
| 2. | planuo si |
| 3. | planuo je |
| množina | |
| 1. | planuli smo |
| 2. | planuli ste |
| 3. | planuli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam planuo |
| 2. | bio si planuo |
| 3. | bio je planuo |
| množina | |
| 1. | bili smo planuli |
| 2. | bili ste planuli |
| 3. | bili su planuli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | plani |
| množina | |
| 1. | planimo |
| 2. | planite |
| glagolski prilog prošli | |
| planuvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| planuo, planula, planulo | |
| planuli, planule, planula | |
Definicija
| 1. | a. naglo se razgorjeti, raspaliti se; buknuti [planula je vatra] b. pren. zasvijetliti (se), zasijati, sinuti [planulo je sunce] c. pren. jako i naglo pocrvenjeti, prekriti se rumenilom (od uzbuđenja, temperature i sl.) [planuti u obrazima] d. pren. brzo se raširiti [planuti na sve strane] |
| 2. | pren. naglo doći u razdraženo stanje, uzbuđenje, uzbuditi se, razljutiti se [on lako plane] |
| 3. | razg. naglo i brzo se potrošiti, nestati [roba je planula u rasprodaji] |
Etimologija
✧ prasl. *polnǫti, v. paliti
