òbjahati
òbjahati (koga, što) svrš. 〈prez. òbjašēm, pril. pr. -āvši, prid. trp. òbjahān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| objahati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | objašem |
| 2. | objašeš |
| 3. | objaše |
| množina | |
| 1. | objašemo |
| 2. | objašete |
| 3. | objašu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | objahat ću |
| 2. | objahat ćeš |
| 3. | objahat će |
| množina | |
| 1. | objahat ćemo |
| 2. | objahat ćete |
| 3. | objahat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | objahah |
| 2. | objaha |
| 3. | objaha |
| množina | |
| 1. | objahasmo |
| 2. | objahaste |
| 3. | objahaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | objahao sam |
| 2. | objahao si |
| 3. | objahao je |
| množina | |
| 1. | objahali smo |
| 2. | objahali ste |
| 3. | objahali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam objahao |
| 2. | bio si objahao |
| 3. | bio je objahao |
| množina | |
| 1. | bili smo objahali |
| 2. | bili ste objahali |
| 3. | bili su objahali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | objaši |
| množina | |
| 1. | objašimo |
| 2. | objašite |
| glagolski prilog prošli | |
| objahavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| objahao, objahala, objahalo | |
| objahali, objahale, objahala | |
Definicija
obujmiti nogama, prebacujući poprijeko jednu nogu na jednu, a drugu na drugu stranu, učiniti da što sjedeći bude obuhvaćeno nogama [objahati konja; objahati stolicu; objahati klupu (poprijeko sjesti)]
Etimologija
✧ o (b)- + v. jahati
