obezgláviti
obezgláviti (koga, što, se) svrš. 〈prez. obèzglāvīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. obèzglāvljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obezglaviti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obezglavim |
| 2. | obezglaviš |
| 3. | obezglavi |
| množina | |
| 1. | obezglavimo |
| 2. | obezglavite |
| 3. | obezglave |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obezglavit ću |
| 2. | obezglavit ćeš |
| 3. | obezglavit će |
| množina | |
| 1. | obezglavit ćemo |
| 2. | obezglavit ćete |
| 3. | obezglavit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | obezglavih |
| 2. | obezglavi |
| 3. | obezglavi |
| množina | |
| 1. | obezglavismo |
| 2. | obezglaviste |
| 3. | obezglaviše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obezglavio sam |
| 2. | obezglavio si |
| 3. | obezglavio je |
| množina | |
| 1. | obezglavili smo |
| 2. | obezglavili ste |
| 3. | obezglavili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obezglavio |
| 2. | bio si obezglavio |
| 3. | bio je obezglavio |
| množina | |
| 1. | bili smo obezglavili |
| 2. | bili ste obezglavili |
| 3. | bili su obezglavili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obezglavi |
| množina | |
| 1. | obezglavimo |
| 2. | obezglavite |
| glagolski prilog prošli | |
| obezglavivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obezglavio, obezglavila, obezglavilo | |
| obezglavili, obezglavile, obezglavila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obezglavljen, obezglavljena, obezglavljeno | |
| obezglavljeni, obezglavljene, obezglavljena | |
Definicija
| 1. | rij. skinuti kome glavu, učiniti da ostane bez glave [obezglaviti koga na glavosjeku] |
| 2. | pren. (koga) lišiti vođe |
| 3. | (se) izgubiti prisebnost |
Etimologija
✧ obez- + v. glava
