obrušávati se
obrušávati se nesvrš. 〈prez. obrùšāvām se, pril. sad. -ajūći se, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obrušavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obrušavam |
| 2. | obrušavaš |
| 3. | obrušava |
| množina | |
| 1. | obrušavamo |
| 2. | obrušavate |
| 3. | obrušavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obrušavat ću |
| 2. | obrušavat ćeš |
| 3. | obrušavat će |
| množina | |
| 1. | obrušavat ćemo |
| 2. | obrušavat ćete |
| 3. | obrušavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | obrušavah |
| 2. | obrušavaše |
| 3. | obrušavaše |
| množina | |
| 1. | obrušavasmo |
| 2. | obrušavaste |
| 3. | obrušavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obrušavao sam |
| 2. | obrušavao si |
| 3. | obrušavao je |
| množina | |
| 1. | obrušavali smo |
| 2. | obrušavali ste |
| 3. | obrušavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obrušavao |
| 2. | bio si obrušavao |
| 3. | bio je obrušavao |
| množina | |
| 1. | bili smo obrušavali |
| 2. | bili ste obrušavali |
| 3. | bili su obrušavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obrušavaj |
| množina | |
| 1. | obrušavajmo |
| 2. | obrušavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| obrušavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obrušavao, obrušavala, obrušavalo | |
| obrušavali, obrušavale, obrušavala | |
Etimologija
✧ vidi òbrušiti se
