obrazlòžiti
obrazlòžiti (što) svrš. 〈prez. obràzložīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. obràzložen, gl. im. obrazložénje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| obrazložiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | obrazložim |
| 2. | obrazložiš |
| 3. | obrazloži |
| množina | |
| 1. | obrazložimo |
| 2. | obrazložite |
| 3. | obrazlože |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | obrazložit ću |
| 2. | obrazložit ćeš |
| 3. | obrazložit će |
| množina | |
| 1. | obrazložit ćemo |
| 2. | obrazložit ćete |
| 3. | obrazložit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | obrazložih |
| 2. | obrazloži |
| 3. | obrazloži |
| množina | |
| 1. | obrazložismo |
| 2. | obrazložiste |
| 3. | obrazložiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | obrazložio sam |
| 2. | obrazložio si |
| 3. | obrazložio je |
| množina | |
| 1. | obrazložili smo |
| 2. | obrazložili ste |
| 3. | obrazložili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam obrazložio |
| 2. | bio si obrazložio |
| 3. | bio je obrazložio |
| množina | |
| 1. | bili smo obrazložili |
| 2. | bili ste obrazložili |
| 3. | bili su obrazložili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | obrazloži |
| množina | |
| 1. | obrazložimo |
| 2. | obrazložite |
| glagolski prilog prošli | |
| obrazloživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| obrazložio, obrazložila, obrazložilo | |
| obrazložili, obrazložile, obrazložila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| obrazložen, obrazložena, obrazloženo | |
| obrazloženi, obrazložene, obrazložena | |
Definicija
potkrijepiti razlozima, objasniti razloge čega
Etimologija
✧ o (b)- + v. razložiti
