odgovóriti
odgovóriti (komu, čemu, što) svrš. 〈prez. odgòvorīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. odgòvoren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odgovoriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odgovorim |
| 2. | odgovoriš |
| 3. | odgovori |
| množina | |
| 1. | odgovorimo |
| 2. | odgovorite |
| 3. | odgovore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odgovorit ću |
| 2. | odgovorit ćeš |
| 3. | odgovorit će |
| množina | |
| 1. | odgovorit ćemo |
| 2. | odgovorit ćete |
| 3. | odgovorit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odgovorih |
| 2. | odgovori |
| 3. | odgovori |
| množina | |
| 1. | odgovorismo |
| 2. | odgovoriste |
| 3. | odgovoriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odgovorio sam |
| 2. | odgovorio si |
| 3. | odgovorio je |
| množina | |
| 1. | odgovorili smo |
| 2. | odgovorili ste |
| 3. | odgovorili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odgovorio |
| 2. | bio si odgovorio |
| 3. | bio je odgovorio |
| množina | |
| 1. | bili smo odgovorili |
| 2. | bili ste odgovorili |
| 3. | bili su odgovorili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odgovori |
| množina | |
| 1. | odgovorimo |
| 2. | odgovorite |
| glagolski prilog prošli | |
| odgovorivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odgovorio, odgovorila, odgovorilo | |
| odgovorili, odgovorile, odgovorila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odgovoren, odgovorena, odgovoreno | |
| odgovoreni, odgovorene, odgovorena | |
Definicija
| 1. | dati odgovor na postavljeno pitanje (pismo itd.) |
| 2. | učiniti što na neki poticaj; reagirati [odgovoriti na telefon] |
| 3. | (koga, od čega) odvratiti (2) |
Etimologija
✧ vidi ȍdgovōr
