odjúriti
odjúriti svrš. 〈prez. òdjūrīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. odjúrio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odjuriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odjurim |
| 2. | odjuriš |
| 3. | odjuri |
| množina | |
| 1. | odjurimo |
| 2. | odjurite |
| 3. | odjure |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odjurit ću |
| 2. | odjurit ćeš |
| 3. | odjurit će |
| množina | |
| 1. | odjurit ćemo |
| 2. | odjurit ćete |
| 3. | odjurit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odjurih |
| 2. | odjuri |
| 3. | odjuri |
| množina | |
| 1. | odjurismo |
| 2. | odjuriste |
| 3. | odjuriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odjurio sam |
| 2. | odjurio si |
| 3. | odjurio je |
| množina | |
| 1. | odjurili smo |
| 2. | odjurili ste |
| 3. | odjurili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odjurio |
| 2. | bio si odjurio |
| 3. | bio je odjurio |
| množina | |
| 1. | bili smo odjurili |
| 2. | bili ste odjurili |
| 3. | bili su odjurili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odjuri |
| množina | |
| 1. | odjurimo |
| 2. | odjurite |
| glagolski prilog prošli | |
| odjurivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odjurio, odjurila, odjurilo | |
| odjurili, odjurile, odjurila | |
Definicija
otići u velikoj žurbi
Etimologija
✧ od- (ot-) + v. juriti
