odjáviti
odjáviti (što, se) svrš. 〈prez. òdjāvīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òdjāvljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odjaviti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odjavim |
| 2. | odjaviš |
| 3. | odjavi |
| množina | |
| 1. | odjavimo |
| 2. | odjavite |
| 3. | odjave |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odjavit ću |
| 2. | odjavit ćeš |
| 3. | odjavit će |
| množina | |
| 1. | odjavit ćemo |
| 2. | odjavit ćete |
| 3. | odjavit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odjavih |
| 2. | odjavi |
| 3. | odjavi |
| množina | |
| 1. | odjavismo |
| 2. | odjaviste |
| 3. | odjaviše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odjavio sam |
| 2. | odjavio si |
| 3. | odjavio je |
| množina | |
| 1. | odjavili smo |
| 2. | odjavili ste |
| 3. | odjavili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odjavio |
| 2. | bio si odjavio |
| 3. | bio je odjavio |
| množina | |
| 1. | bili smo odjavili |
| 2. | bili ste odjavili |
| 3. | bili su odjavili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odjavi |
| množina | |
| 1. | odjavimo |
| 2. | odjavite |
| glagolski prilog prošli | |
| odjavivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odjavio, odjavila, odjavilo | |
| odjavili, odjavile, odjavila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odjavljen, odjavljena, odjavljeno | |
| odjavljeni, odjavljene, odjavljena | |
Definicija
izvršiti, obaviti odjavu
