odvézati
odvézati (što, se) svrš. 〈prez. òdvēžēm (se), pril. pr. -āvši (se), imp. odvéži (se), prid. trp. òdvēzān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| odvezati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | odvežem |
| 2. | odvežeš |
| 3. | odveže |
| množina | |
| 1. | odvežemo |
| 2. | odvežete |
| 3. | odvežu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | odvezat ću |
| 2. | odvezat ćeš |
| 3. | odvezat će |
| množina | |
| 1. | odvezat ćemo |
| 2. | odvezat ćete |
| 3. | odvezat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | odvezah |
| 2. | odveza |
| 3. | odveza |
| množina | |
| 1. | odvezasmo |
| 2. | odvezaste |
| 3. | odvezaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | odvezao sam |
| 2. | odvezao si |
| 3. | odvezao je |
| množina | |
| 1. | odvezali smo |
| 2. | odvezali ste |
| 3. | odvezali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam odvezao |
| 2. | bio si odvezao |
| 3. | bio je odvezao |
| množina | |
| 1. | bili smo odvezali |
| 2. | bili ste odvezali |
| 3. | bili su odvezali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | odveži |
| množina | |
| 1. | odvežimo |
| 2. | odvežite |
| glagolski prilog prošli | |
| odvezavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| odvezao, odvezala, odvezalo | |
| odvezali, odvezale, odvezala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| odvezan, odvezana, odvezano | |
| odvezani, odvezane, odvezana | |
Definicija
osloboditi (se) od veza, odriješiti (1)
Frazeologija
⃟ odvezati jezik progovoriti, raspričati se, početi pričati o čemu
Etimologija
✧ od- (ot-) + v. vezati
