odùzēti
odùzēti (što, koga, komu, se) svrš. 〈prez. ȍduzmēm (se), imp. odùzmi (se), pril. pr. -ēvši (se), prid. rad. ȍduzeo (se)〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oduzeti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oduzmem |
| 2. | oduzmeš |
| 3. | oduzme |
| množina | |
| 1. | oduzmemo |
| 2. | oduzmete |
| 3. | oduzmu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oduzet ću |
| 2. | oduzet ćeš |
| 3. | oduzet će |
| množina | |
| 1. | oduzet ćemo |
| 2. | oduzet ćete |
| 3. | oduzet će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oduzeh |
| 2. | oduze |
| 3. | oduze |
| množina | |
| 1. | oduzesmo |
| 2. | oduzeste |
| 3. | oduzeše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oduzeo sam |
| 2. | oduzeo si |
| 3. | oduzeo je |
| množina | |
| 1. | oduzeli smo |
| 2. | oduzeli ste |
| 3. | oduzeli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oduzeo |
| 2. | bio si oduzeo |
| 3. | bio je oduzeo |
| množina | |
| 1. | bili smo oduzeli |
| 2. | bili ste oduzeli |
| 3. | bili su oduzeli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oduzmi |
| množina | |
| 1. | oduzmimo |
| 2. | oduzmite |
| glagolski prilog prošli | |
| oduzevši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oduzeo, oduzela, oduzelo | |
| oduzeli, oduzele, oduzela | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oduzet, oduzeta, oduzeto | |
| oduzeti, oduzete, oduzeta | |
Definicija
| 1. | (koga, što) uzeti što ili koga kome protiv njegove volje; oteti, lišiti |
| 2. | (koga, što) a. izvaditi iz veće cjeline b. mat. veći broj umanjiti za manji, izvršiti radnju oduzimanja, od većeg broja odbiti manji; odbiti, suptrahirati |
| 3. | (se) pren. ukočiti se, paralizirati se, prestati funkcionirati (o jeziku i udovima) [oduzela mi se ruka/noga/jezik] |
Etimologija
✧ od- (ot-) + v. uzeti
