okrivljávati
okrivljávati (okrivljívati) (koga) nesvrš. 〈prez. okrìvljāvām/okrìvljujēm, pril. sad. -ajūći/-ljujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okrivljivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okrivljujem |
| 2. | okrivljuješ |
| 3. | okrivljuje |
| množina | |
| 1. | okrivljujemo |
| 2. | okrivljujete |
| 3. | okrivljuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okrivljivat ću |
| 2. | okrivljivat ćeš |
| 3. | okrivljivat će |
| množina | |
| 1. | okrivljivat ćemo |
| 2. | okrivljivat ćete |
| 3. | okrivljivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | okrivljivah |
| 2. | okrivljivaše |
| 3. | okrivljivaše |
| množina | |
| 1. | okrivljivasmo |
| 2. | okrivljivaste |
| 3. | okrivljivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okrivljivao sam |
| 2. | okrivljivao si |
| 3. | okrivljivao je |
| množina | |
| 1. | okrivljivali smo |
| 2. | okrivljivali ste |
| 3. | okrivljivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okrivljivao |
| 2. | bio si okrivljivao |
| 3. | bio je okrivljivao |
| množina | |
| 1. | bili smo okrivljivali |
| 2. | bili ste okrivljivali |
| 3. | bili su okrivljivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okrivljuj |
| množina | |
| 1. | okrivljujmo |
| 2. | okrivljujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| okrivljujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okrivljivao, okrivljivala, okrivljivalo | |
| okrivljivali, okrivljivale, okrivljivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| okrivljivan, okrivljivana, okrivljivano | |
| okrivljivani, okrivljivane, okrivljivana | |
Etimologija
✧ vidi okríviti
