okrìlatiti
okrìlatiti (, se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. rad. okrìlatio (se)〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| okrilatiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | okrilatim |
| 2. | okrilatiš |
| 3. | okrilati |
| množina | |
| 1. | okrilatimo |
| 2. | okrilatite |
| 3. | okrilate |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | okrilatit ću |
| 2. | okrilatit ćeš |
| 3. | okrilatit će |
| množina | |
| 1. | okrilatit ćemo |
| 2. | okrilatit ćete |
| 3. | okrilatit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | okrilatih |
| 2. | okrilati |
| 3. | okrilati |
| množina | |
| 1. | okrilatismo |
| 2. | okrilatiste |
| 3. | okrilatiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | okrilatio sam |
| 2. | okrilatio si |
| 3. | okrilatio je |
| množina | |
| 1. | okrilatili smo |
| 2. | okrilatili ste |
| 3. | okrilatili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam okrilatio |
| 2. | bio si okrilatio |
| 3. | bio je okrilatio |
| množina | |
| 1. | bili smo okrilatili |
| 2. | bili ste okrilatili |
| 3. | bili su okrilatili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | okrilati |
| množina | |
| 1. | okrilatimo |
| 2. | okrilatite |
| glagolski prilog prošli | |
| okrilativši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| okrilatio, okrilatila, okrilatilo | |
| okrilatili, okrilatile, okrilatila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| okrilaćen, okrilaćena, okrilaćeno | |
| okrilaćeni, okrilaćene, okrilaćena | |
Definicija
| 1. | dobiti krila |
| 2. | pren. postati krilat, biti pun poleta, gledati vedro, ojačati (se) |
Etimologija
✧ o (b)- + v. krilo
