otežávati
otežávati (koga, što) nesvrš. 〈prez. otèžāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otežavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otežavam |
| 2. | otežavaš |
| 3. | otežava |
| množina | |
| 1. | otežavamo |
| 2. | otežavate |
| 3. | otežavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otežavat ću |
| 2. | otežavat ćeš |
| 3. | otežavat će |
| množina | |
| 1. | otežavat ćemo |
| 2. | otežavat ćete |
| 3. | otežavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | otežavah |
| 2. | otežavaše |
| 3. | otežavaše |
| množina | |
| 1. | otežavasmo |
| 2. | otežavaste |
| 3. | otežavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otežavao sam |
| 2. | otežavao si |
| 3. | otežavao je |
| množina | |
| 1. | otežavali smo |
| 2. | otežavali ste |
| 3. | otežavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otežavao |
| 2. | bio si otežavao |
| 3. | bio je otežavao |
| množina | |
| 1. | bili smo otežavali |
| 2. | bili ste otežavali |
| 3. | bili su otežavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otežavaj |
| množina | |
| 1. | otežavajmo |
| 2. | otežavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| otežavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otežavao, otežavala, otežavalo | |
| otežavali, otežavale, otežavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otežavan, otežavana, otežavano | |
| otežavani, otežavane, otežavana | |
Definicija
v. otežati (1)
Etimologija
✧ vidi otèžati
