òtprāvnīk
òtprāvnīk m 〈V -īče, N mn -īci〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | otpravnik |
| G | otpravnika |
| D | otpravniku |
| A | otpravnika |
| V | otpravniče |
| L | otpravniku |
| I | otpravnikom |
| množina | |
| N | otpravnici |
| G | otpravnika |
| D | otpravnicima |
| A | otpravnike |
| V | otpravnici |
| L | otpravnicima |
| I | otpravnicima |
Definicija
| 1. | onaj koji otpravlja što, koji obavlja tekuće poslove [otpravnik vlakova] |
| 2. | dipl. privremeni šef diplomatske misije |
Etimologija
✧ vidi òtpraviti
