natmúriti se
natmúriti se svrš. 〈prez. nàtmūrīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. nàtmūren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| natmuriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | natmurim |
| 2. | natmuriš |
| 3. | natmuri |
| množina | |
| 1. | natmurimo |
| 2. | natmurite |
| 3. | natmure |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | natmurit ću |
| 2. | natmurit ćeš |
| 3. | natmurit će |
| množina | |
| 1. | natmurit ćemo |
| 2. | natmurit ćete |
| 3. | natmurit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | natmurih |
| 2. | natmuri |
| 3. | natmuri |
| množina | |
| 1. | natmurismo |
| 2. | natmuriste |
| 3. | natmuriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | natmurio sam |
| 2. | natmurio si |
| 3. | natmurio je |
| množina | |
| 1. | natmurili smo |
| 2. | natmurili ste |
| 3. | natmurili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam natmurio |
| 2. | bio si natmurio |
| 3. | bio je natmurio |
| množina | |
| 1. | bili smo natmurili |
| 2. | bili ste natmurili |
| 3. | bili su natmurili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | natmuri |
| množina | |
| 1. | natmurimo |
| 2. | natmurite |
| glagolski prilog prošli | |
| natmurivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| natmurio, natmurila, natmurilo | |
| natmurili, natmurile, natmurila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| natmuren, natmurena, natmureno | |
| natmureni, natmurene, natmurena | |
Definicija
| 1. | naoblačiti se, smračiti se (o nebu) |
| 2. | oneraspoložiti se, namrgoditi se (o osobama) |
