naučávati
naučávati (što) nesvrš. 〈prez. naùčāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| naučavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | naučavam |
| 2. | naučavaš |
| 3. | naučava |
| množina | |
| 1. | naučavamo |
| 2. | naučavate |
| 3. | naučavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | naučavat ću |
| 2. | naučavat ćeš |
| 3. | naučavat će |
| množina | |
| 1. | naučavat ćemo |
| 2. | naučavat ćete |
| 3. | naučavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | naučavah |
| 2. | naučavaše |
| 3. | naučavaše |
| množina | |
| 1. | naučavasmo |
| 2. | naučavaste |
| 3. | naučavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | naučavao sam |
| 2. | naučavao si |
| 3. | naučavao je |
| množina | |
| 1. | naučavali smo |
| 2. | naučavali ste |
| 3. | naučavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam naučavao |
| 2. | bio si naučavao |
| 3. | bio je naučavao |
| množina | |
| 1. | bili smo naučavali |
| 2. | bili ste naučavali |
| 3. | bili su naučavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | naučavaj |
| množina | |
| 1. | naučavajmo |
| 2. | naučavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| naučavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| naučavao, naučavala, naučavalo | |
| naučavali, naučavale, naučavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| naučavan, naučavana, naučavano | |
| naučavani, naučavane, naučavana | |
Definicija
učiti drugoga u nastavi nekom nauku, širiti nauk
Etimologija
✧ vidi naùčiti
