Hrvatski jezični portal

naùčiti

naùčiti (se) svrš.prez. nàučīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. nàučen〉

Izvedeni oblici
Svršeni
infinitiv
naučiti
 
prezent
jednina
1. naučim
2. naučiš
3. nauči
množina
1. naučimo
2. naučite
3. nauče
 
futur
jednina
1. naučit ću
2. naučit ćeš
3. naučit će
množina
1. naučit ćemo
2. naučit ćete
3. naučit će
 
aorist
jednina
1. naučih
2. nauči
3. nauči
množina
1. naučismo
2. naučiste
3. naučiše
 
perfekt
jednina
1. naučio sam
2. naučio si
3. naučio je
množina
1. naučili smo
2. naučili ste
3. naučili su
 
pluskvamperfekt
jednina
1. bio sam naučio
2. bio si naučio
3. bio je naučio
množina
1. bili smo naučili
2. bili ste naučili
3. bili su naučili
 
imperativ
jednina
2. nauči
množina
1. naučimo
2. naučite
 
glagolski prilog prošli
naučivši
 
glagolski pridjev aktivni
naučio, naučila, naučilo
naučili, naučile, naučila
 
glagolski pridjev pasivni
naučen, naučena, naučeno
naučeni, naučene, naučena
Definicija
1. (što) steći znanje, vještinu, iskustvo [naučiti engleski; naučiti voziti]
2. (koga) prenijeti kome svoje znanje, vještinu ili iskustvo; podučiti
3. (se na što) naviknuti se
Etimologija
✧ na- + v. učiti