admiràtīv
admiràtīv m 〈G admiratíva〉
Definicija
lingv.
| 1. | uporaba pridjeva u pozitivu kako bi se označio najviši stupanj svojstva u uskličnim rečenicama [Divna stvar!] |
| 2. | u albanskom jeziku, glagolski način kojim se izražava čuđenje, neočekivanost |
Etimologija
✧ vidi admirírati
