mèzetiti
mèzetiti (što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -tēći, gl. im. -ećēnjē〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| mezetiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mezetim |
| 2. | mezetiš |
| 3. | mezeti |
| množina | |
| 1. | mezetimo |
| 2. | mezetite |
| 3. | mezete |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mezetit ću |
| 2. | mezetit ćeš |
| 3. | mezetit će |
| množina | |
| 1. | mezetit ćemo |
| 2. | mezetit ćete |
| 3. | mezetit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | mezećah |
| 2. | mezećaše |
| 3. | mezećaše |
| množina | |
| 1. | mezećasmo |
| 2. | mezećaste |
| 3. | mezećahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mezetio sam |
| 2. | mezetio si |
| 3. | mezetio je |
| množina | |
| 1. | mezetili smo |
| 2. | mezetili ste |
| 3. | mezetili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mezetio |
| 2. | bio si mezetio |
| 3. | bio je mezetio |
| množina | |
| 1. | bili smo mezetili |
| 2. | bili ste mezetili |
| 3. | bili su mezetili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | mezeti |
| množina | |
| 1. | mezetimo |
| 2. | mezetite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| mezeteći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mezetio, mezetila, mezetilo | |
| mezetili, mezetile, mezetila | |
Definicija
uzimati meze, prigristi; meziti
Etimologija
✧ vidi mèze
