monìzam
monìzam m 〈G -zma, N mn -zmi〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | monizam |
| G | monizma |
| D | monizmu |
| A | monizam |
| V | monizme |
| L | monizmu |
| I | monizmom |
| množina | |
| N | monizmi |
| G | monizama |
| D | monizmima |
| A | monizme |
| V | monizmi |
| L | monizmima |
| I | monizmima |
Definicija
fil. stav koji sve pojave svodi na samo jedan jedinstveni duhovni ili materijalni princip svijet je ono apsolutno i razumljivo samo po sebi i objašnjava se samim sobom [kozmološki monizam; panteistički monizam; spiritualistički monizam], opr. dualizam
Sintagma
∆ epistemološki monizam fil. stav da su realni objekt i njegova ideja (pojam) jedno;
psihološki monizam stav da su materija i duh jedan princip
psihološki monizam stav da su materija i duh jedan princip
Etimologija
✧ njem. Monismus ≃ mon (o)- + izam
