nagrđívati
nagrđívati (što, koga, se) nesvrš. 〈prez. nagẕđujēm (se), pril. sad. nagẕđujūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nagrđivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nagrđujem |
| 2. | nagrđuješ |
| 3. | nagrđuje |
| množina | |
| 1. | nagrđujemo |
| 2. | nagrđujete |
| 3. | nagrđuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nagrđivat ću |
| 2. | nagrđivat ćeš |
| 3. | nagrđivat će |
| množina | |
| 1. | nagrđivat ćemo |
| 2. | nagrđivat ćete |
| 3. | nagrđivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | nagrđivah |
| 2. | nagrđivaše |
| 3. | nagrđivaše |
| množina | |
| 1. | nagrđivasmo |
| 2. | nagrđivaste |
| 3. | nagrđivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nagrđivao sam |
| 2. | nagrđivao si |
| 3. | nagrđivao je |
| množina | |
| 1. | nagrđivali smo |
| 2. | nagrđivali ste |
| 3. | nagrđivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nagrđivao |
| 2. | bio si nagrđivao |
| 3. | bio je nagrđivao |
| množina | |
| 1. | bili smo nagrđivali |
| 2. | bili ste nagrđivali |
| 3. | bili su nagrđivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nagrđuj |
| množina | |
| 1. | nagrđujmo |
| 2. | nagrđujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| nagrđujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nagrđivao, nagrđivala, nagrđivalo | |
| nagrđivali, nagrđivale, nagrđivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nagrđivan, nagrđivana, nagrđivano | |
| nagrđivani, nagrđivane, nagrđivana | |
Etimologija
✧ vidi nagŕditi
