načìniti
načìniti (što) svrš. 〈prez. nàčinīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. nàčinjen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| načiniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | načinim |
| 2. | načiniš |
| 3. | načini |
| množina | |
| 1. | načinimo |
| 2. | načinite |
| 3. | načine |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | načinit ću |
| 2. | načinit ćeš |
| 3. | načinit će |
| množina | |
| 1. | načinit ćemo |
| 2. | načinit ćete |
| 3. | načinit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | načinih |
| 2. | načini |
| 3. | načini |
| množina | |
| 1. | načinismo |
| 2. | načiniste |
| 3. | načiniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | načinio sam |
| 2. | načinio si |
| 3. | načinio je |
| množina | |
| 1. | načinili smo |
| 2. | načinili ste |
| 3. | načinili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam načinio |
| 2. | bio si načinio |
| 3. | bio je načinio |
| množina | |
| 1. | bili smo načinili |
| 2. | bili ste načinili |
| 3. | bili su načinili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | načini |
| množina | |
| 1. | načinimo |
| 2. | načinite |
| glagolski prilog prošli | |
| načinivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| načinio, načinila, načinilo | |
| načinili, načinile, načinila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| načinjen, načinjena, načinjeno | |
| načinjeni, načinjene, načinjena | |
Definicija
napraviti, učiniti, izraditi (o stvarima)
