nadòknaditi
nadòknaditi (što) svrš. 〈prez. nadòknadīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. nadòknađen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nadoknaditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nadoknadim |
| 2. | nadoknadiš |
| 3. | nadoknadi |
| množina | |
| 1. | nadoknadimo |
| 2. | nadoknadite |
| 3. | nadoknade |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nadoknadit ću |
| 2. | nadoknadit ćeš |
| 3. | nadoknadit će |
| množina | |
| 1. | nadoknadit ćemo |
| 2. | nadoknadit ćete |
| 3. | nadoknadit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | nadoknadih |
| 2. | nadoknadi |
| 3. | nadoknadi |
| množina | |
| 1. | nadoknadismo |
| 2. | nadoknadiste |
| 3. | nadoknadiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nadoknadio sam |
| 2. | nadoknadio si |
| 3. | nadoknadio je |
| množina | |
| 1. | nadoknadili smo |
| 2. | nadoknadili ste |
| 3. | nadoknadili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nadoknadio |
| 2. | bio si nadoknadio |
| 3. | bio je nadoknadio |
| množina | |
| 1. | bili smo nadoknadili |
| 2. | bili ste nadoknadili |
| 3. | bili su nadoknadili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nadoknadi |
| množina | |
| 1. | nadoknadimo |
| 2. | nadoknadite |
| glagolski prilog prošli | |
| nadoknadivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nadoknadio, nadoknadila, nadoknadilo | |
| nadoknadili, nadoknadile, nadoknadila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nadoknađen, nadoknađena, nadoknađeno | |
| nadoknađeni, nadoknađene, nadoknađena | |
Definicija
dati komu naknadu za što
