nȁdničiti
nȁdničiti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nadničiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nadničim |
| 2. | nadničiš |
| 3. | nadniči |
| množina | |
| 1. | nadničimo |
| 2. | nadničite |
| 3. | nadniče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nadničit ću |
| 2. | nadničit ćeš |
| 3. | nadničit će |
| množina | |
| 1. | nadničit ćemo |
| 2. | nadničit ćete |
| 3. | nadničit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | nadničah |
| 2. | nadničaše |
| 3. | nadničaše |
| množina | |
| 1. | nadničasmo |
| 2. | nadničaste |
| 3. | nadničahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nadničio sam |
| 2. | nadničio si |
| 3. | nadničio je |
| množina | |
| 1. | nadničili smo |
| 2. | nadničili ste |
| 3. | nadničili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nadničio |
| 2. | bio si nadničio |
| 3. | bio je nadničio |
| množina | |
| 1. | bili smo nadničili |
| 2. | bili ste nadničili |
| 3. | bili su nadničili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nadniči |
| množina | |
| 1. | nadničimo |
| 2. | nadničite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| nadničeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nadničio, nadničila, nadničilo | |
| nadničili, nadničile, nadničila | |
Etimologija
✧ vidi nȁdnica
