naobražávati
naobražávati (se) nesvrš. 〈prez. naobràžāvām (se), pril. sad. -ajūći (se), prid. trp. naobràžāvān〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| naobražavati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | naobražavam |
| 2. | naobražavaš |
| 3. | naobražava |
| množina | |
| 1. | naobražavamo |
| 2. | naobražavate |
| 3. | naobražavaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | naobražavat ću |
| 2. | naobražavat ćeš |
| 3. | naobražavat će |
| množina | |
| 1. | naobražavat ćemo |
| 2. | naobražavat ćete |
| 3. | naobražavat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | naobražavah |
| 2. | naobražavaše |
| 3. | naobražavaše |
| množina | |
| 1. | naobražavasmo |
| 2. | naobražavaste |
| 3. | naobražavahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | naobražavao sam |
| 2. | naobražavao si |
| 3. | naobražavao je |
| množina | |
| 1. | naobražavali smo |
| 2. | naobražavali ste |
| 3. | naobražavali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam naobražavao |
| 2. | bio si naobražavao |
| 3. | bio je naobražavao |
| množina | |
| 1. | bili smo naobražavali |
| 2. | bili ste naobražavali |
| 3. | bili su naobražavali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | naobražavaj |
| množina | |
| 1. | naobražavajmo |
| 2. | naobražavajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| naobražavajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| naobražavao, naobražavala, naobražavalo | |
| naobražavali, naobražavale, naobražavala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| naobražavan, naobražavana, naobražavano | |
| naobražavani, naobražavane, naobražavana | |
Definicija
stjecati određena znanja, izobražavati (se)
Etimologija
✧ vidi nȁobrazba
