màhnitōst
màhnitōst ž 〈G -osti, I -osti/-ošću〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | mahnitost |
| G | mahnitosti |
| D | mahnitosti |
| A | mahnitost |
| V | mahnitosti |
| L | mahnitosti |
| I | mahnitošću / mahnitosti |
| množina | |
| N | mahnitosti |
| G | mahnitosti |
| D | mahnitostima |
| A | mahnitosti |
| V | mahnitosti |
| L | mahnitostima |
| I | mahnitostima |
Definicija
| 1. | stanje onoga koji je mahnit; pomama, suludost |
| 2. | psih. emocionalno stanje intenzivne, ali neosnovane euforije, praćeno povećanom govorljivošću, aktivnošću i nemogućnošću koncentracije |
Etimologija
✧ vidi màhnit
