razuláriti
razuláriti svrš. 〈prez. razùlārīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. razùlāren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razulariti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razularim |
| 2. | razulariš |
| 3. | razulari |
| množina | |
| 1. | razularimo |
| 2. | razularite |
| 3. | razulare |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razularit ću |
| 2. | razularit ćeš |
| 3. | razularit će |
| množina | |
| 1. | razularit ćemo |
| 2. | razularit ćete |
| 3. | razularit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razularih |
| 2. | razulari |
| 3. | razulari |
| množina | |
| 1. | razularismo |
| 2. | razulariste |
| 3. | razulariše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razulario sam |
| 2. | razulario si |
| 3. | razulario je |
| množina | |
| 1. | razularili smo |
| 2. | razularili ste |
| 3. | razularili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razulario |
| 2. | bio si razulario |
| 3. | bio je razulario |
| množina | |
| 1. | bili smo razularili |
| 2. | bili ste razularili |
| 3. | bili su razularili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razulari |
| množina | |
| 1. | razularimo |
| 2. | razularite |
| glagolski prilog prošli | |
| razularivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razulario, razularila, razularilo | |
| razularili, razularile, razularila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razularen, razularena, razulareno | |
| razulareni, razularene, razularena | |
Definicija
| 1. | osloboditi konja od ulara, skinuti konju ular |
| 2. | (se) pren. raspustiti se, potpuno se razuzdati, ponašati se divlje i nekulturno |
Etimologija
✧ raz- + v. ular
