razočarávati
razočarávati (koga, se) nesvrš. 〈prez. razočàrāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razočaravati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razočaravam |
| 2. | razočaravaš |
| 3. | razočarava |
| množina | |
| 1. | razočaravamo |
| 2. | razočaravate |
| 3. | razočaravaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razočaravat ću |
| 2. | razočaravat ćeš |
| 3. | razočaravat će |
| množina | |
| 1. | razočaravat ćemo |
| 2. | razočaravat ćete |
| 3. | razočaravat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | razočaravah |
| 2. | razočaravaše |
| 3. | razočaravaše |
| množina | |
| 1. | razočaravasmo |
| 2. | razočaravaste |
| 3. | razočaravahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razočaravao sam |
| 2. | razočaravao si |
| 3. | razočaravao je |
| množina | |
| 1. | razočaravali smo |
| 2. | razočaravali ste |
| 3. | razočaravali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razočaravao |
| 2. | bio si razočaravao |
| 3. | bio je razočaravao |
| množina | |
| 1. | bili smo razočaravali |
| 2. | bili ste razočaravali |
| 3. | bili su razočaravali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razočaravaj |
| množina | |
| 1. | razočaravajmo |
| 2. | razočaravajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| razočaravajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razočaravao, razočaravala, razočaravalo | |
| razočaravali, razočaravale, razočaravala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razočaravan, razočaravana, razočaravano | |
| razočaravani, razočaravane, razočaravana | |
Etimologija
✧ vidi razočárati
